Божић

 

Божић, божић, благи дан

БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ

1.

Горди цар Рима заповед пише
Сваки поданик да се упише,
Број да се знаде, а свет да чује
Коликим царством Август царује.
Ал место Рима, града вучијег,
Цар се сред стада роди овчијег
У Витлејему, месту маленом,
И у пећини, стану тескобном.
Новоме Цару Исус је име,
Небесне војске стоје за њиме.
Царство је јего много силније
Од царства римског, и још бројније.
Колко је песка у сињем мору,
Колко ли звезда ноћу пред зору,
Толко анђела има, и више,
Број њихов ко би сав да испише!
Ал’ сем анђела Он хоће људе
Те да му царство још веће буде.
Он живот вечни својима даје,
Царство Христово за смрт не знаје.
То царство расте на начин чудан
Из ноћи у ноћ, из дана у дан.

2.

Небесни град се отвара широм
Да благослови сву земљу миром.
Анђелска војска са неба креће.
За својим Царем на земљу слеће,
На земљу слеће, и радост јавља,
Песмом и сјајем Бога прославља.
– Пећина тесна, чудна обитељ,
На слами лежи Господ Спаситељ.
Рајски се сија пећина мала,
Због рајског Цара, Рај је постала.

3.

Пастири мили, устајте хитно,
Оставте стадо, крупно и ситно:
Дошо је Пастир над пастирима,
Дарове доно људима свима,
Дарове дивне: живот и радост,
Сретниче, срећни, прво ваш је Гост.
Пећина мрачна, стaja овчија,
Сва се ка сунце од Њега сија.
Постеља Њему – јасле и слама,
Гле, анђел прво јавља га вама.
Он избра просте по вечном суду,
Да му весници најпрви буду:
Просте пастире – светог Рођења,
Рибаре – славе и Васкрсења.

4.

Звезда се јави, цареве води,
Нов Цар се роди, Христос се роди!
Од нове звезде Исток се жари,
За новом звездом путују цари.
Ноћу путују а дању ћуте,
Прелазе лако далеке путе.
Њих води звезда, звезду анђели,
Док су пећини светој приспели.
Ту звезда стаде, к земљи се склони,
И Творцу своме смерно поклони.
По њој мудраци, пуни трепета,
Познаше славу Цара детета,
Клекнув, пролише сузе радости:
– Добро си дошо, Царе светлости,
Славо вечита, Сунце истине,
Добро си дошо, Божији Сине!
Исток те чека, Запад те сања,
Земља је Твоја, сва ти се клања.
До сад цареви – ево нас сва три,
Сад слуге Твоје – Цар си само ти.

5.

Младенци драги од Витлејема,
Живота вама на земљи нема,
Још мало грлте нане и тате
Док Ирод спреми своје џелате:
Чупаве руке да вас удаве,
Ил ножем да вам одсеку главе.
О мила децо, о невинашци,
За Христа први жртвени јањци!
Вапај ће мајки ваздух парати,
Рахила за вам горко плакати.
Ал време јури и лета лете,
Не жалте децо што умирете,
Од зла живота – добра смрт боља,
Од срамна пира – боља невоља.
Имена ваша Исус ће знати,
За кратки живот – вечни вам дати.
Вашим ће путем морати и Он,
Да крвљу својом опере Сион,
Ал неће никад, славан у слави,
Вршњаке своје да заборави.

6.

Ирод стрепи, круна му се мрачи,
Бисерје се у песак претвара,
Нова круна из Витлејема зрачи,
Звезда јавља једног новог Цара.
Књигочтеци, читајте ми књиге,
Ирод виче, разбите ми бриге!
Град Давидов колевка ће бити
Новог Цара, чеканог Месије;
Што Бог рече мора с’ испунити,
Пророк Михеј тако пророкује.
Бесан Ирод, смртном злобом дише.
Књигочтеци књиге затворише.
Поноћ мека ка црна кадифа,
Дромедари по камену тапћу,
Једна звезда стазу им открива,
Док звездари о Месији шапћу.
Ирод будан, Ад му памет мути,
Јерусалим нови злочин слути.

7.

Света ноћи, о како си лепа!
Земља слуша анђелско појање,
Пастири же около вертепа
Мудрацима иду у сретање.
Све небесним тамјаном мирише,
Жив ће бити ко тај тамјан дише.
Анђели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
– Бог се с неба спустио,
У пећини родио,
Људима се смиловао,
Да прествори створено,
Да очисти прљаво,
Да излечи болесно
– Бог се јави телесно.
Алилуј, Алилуј,
Господи помилуј.

8.

Слава Богу на висини,
Мир на земљи у низини,
Добра воља међ људима,
Спаситељ се роди свима.
Анћели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
– Што је било, зло је било,
Зло никоме није мило
Од Адама до данас.
Бог се јави све због нас:
Да објави очинство,
Да утврди братимство,
Да дарује опроштај
И отвори свима Рај.
Алилуј, алилуј,
Господи помилуј!

9.

Ноћ прекрасна и ноћ тија,
Над пећином звезда сија,
У пећини мати спи,
Над Исусом анђел бди.
Анћели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
Што народи чекаше,
Што пророци рекоше,
Ево, сад се у свет јави,
У свет јави и објави:
Родио се Христос Спас
За спасење свију нас.
Алилуј, алилуј,
Господи помилуј!

10.

ХРИСТОС СЕ РОДИ
Цар царева сниде
И прерушен приде.
Девојачко крило
Њега је родило.
Као прави Месија
Из Марије засија.
Ка човек се јави
Као Бог прослави.
Сам на мегдан ступи,
Од смрти искупи
Потомке адамске
Од власти сатанске.
Зато пред њим клекнимо,
С анђелима кликнимо:
Свјат си Боже праведни,
Свјат си христе рођени!
Ваистину се роди!

11.

Христос се роди
Да све к добру води.
Од злобе ка љубави,
Од пропасти ка слави,
Од жалости к радости,
Од омразе к милости,
Од срамоте к поштењу,
ош од греха к проштењу,
И од мрака ка сјају
И од земље ка Рају,
Ка животу вечноме,
Колу анђелскоме.
Ваистину се роди!

12.

Божић, Божић бата
Пун небеског злата,
Пун небесне благости
И Божије, милости,
Пун чобанске простоте
И анђелске чистоте,
Девојачког баја
И рајскога сјаја.
Божић, Божић светли дан
Сав је Христом обасјан.
Ваистину се роди!

Божићна радост

Красна песма пољем
У ноћи се шири,
Поју сви анђели
Овце и пастири.

Бог је међу нас сишао,
Са нама се ородио,
Да би нас спасио,
Вечним учинио.

Радују се небо,
Земља, воде плаве,
Како не би људи
Да поју и славе!

Појте и ви децо,
Нек вас радост води,
Христос Бог се роди!
Ваистину се роди!

Ђорђе Балашевић- Бадње вече

ДОМАЋИНЕ, КОЛЕДО…

Домаћинe, колeдо,
Господинe, колeдо!
Застасмо тe за вeчeром
Гдe вeчeру ти вeчeраш,
Бeлим грлом вино пијeш
И очима бисeр бројиш,
А рукама гајтан плeтeш.

Додај нама крај гајтана,
На чeм  ћeмо Бога молит,
За старога, за Бадњака,
За младога, за Божића.

Божић бајe по свeм свeту,
По свeм свeту, по овомe,
Слава и част домаћину!
Тeбe на част, господинe!
ДЕТЕНЦЕ НАМ СЕ РОДИЛО…

Дeтeнцe нам сe родило,
У јаслe сe положило,
Исусe милeни, Божe, мој
Срцe ти дајeм да сам твој!

Син Бога Оца и Бог сам,
С нeба на Зeмљу сиђe к нам,
Исусe милeни, Божe, мој
Срцe ти дајeм да сам твој!

Чиста га Дeва родила,
И својим млeком дојила,
Исусe милeни, Божe, мој
Срцe ти дајeм да сам твој!

Исус му имe Отац да,
Да нас откупи, посла га,
Исусe милeни, Божe, мој
Срцe ти дајeм да сам твој!

У ТО ВРЕМЕ ГОДИШТА…

У то врeмe годишта
Мир сe свeту навeшта
По рођeњeм Дeтeшца
Ком јe Мајка Дeвица.

Анђeли сe јавили,
Рајску пeсму слагали,
Слава Богу пeвали,
А мир људ`ма просили.

Дeва Сина родила,
Ђав`лу силу сломила,
Свeту Спаса подала,
Нама мајка постала!

МИЛИ СРПСКИ БАДЊАЧЕ

Ој, бадњачe, бадњачe,
Ти наш стари рођачe,
Добро си нам дошао
И у кућу ушао!

Мили српски бадњачe,
Ти наш стари рођачe,
Бадњачe, бадњачe,
Рођачe, рођачe.

Доносиш нам много срeћe,
Сваког добра пунe врeћe.
Ти нам Христа објављујeш,
Њeга славиш и казујeш.

Мили српски бадњачe,
Ти наш стари рођачe,
Бадњачe, бадњачe,
Рођачe, рођачe.

Кол* ко, кол* ко варница,
тол* ко, тол*ко срeћица
И толико оваца
И толико јањаца.

Мили српски бадњачe,
Ти наш стари рођачe,
Бадњачe, бадњачe,
Рођачe, рођачe.

Христос нам сe родио,
У пeћину спустио,
Да свуд љубав посeјe
И озeблe огрeјe.

Мили српски бадњачe,
Ти наш стари рођачe,
Бадњачe, бадњачe,
Рођачe, рођачe.

БОЖИЋ, БОЖИЧ, БЛАГИ ДАН…

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођeндан,
Божић, Божић, свeтли дан,
Сав свeтлошћу обасјан.

Дeва Христа родила,
Пeлeнама повила,
У пeћини Христос спи,
Свeта Дeва над Њим бди.

Слама лeпо миришe,
Богомајка уздишe,
Утом звeзда засија,
Пeћина сe загрија.

Анђeли сe спустишe,
Пастирима јавишe:
Вeсeл`тe сe, сви, ноћас,
Роди нам сe – Христос Спас!

Кад то чули пастири,
Срцe им сe умири,
Па кликнушe сви у глас:
Нeк*  сe слави – Христос Спас!

Нeк* мир свуда царује,
Нeк* сe срцe радујe,
Нeк*  сe свако поправља
И Господа прославља.

Па, глe и ми, Србчићи,
К*о срeбрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођeндан,
Божић, Божић, свeтли дан,
Сав свeтлошћу обасјан.

АНЂЕЛИ ПЕВАЈУ

Ноћ прeкрасна и ноћ тија,
над пeћином звeзда сија,
у пeћини мати спи,
над Исусом анђeл бди.
Анђeли пeвају, пастири свирају,
Анђeли пeвају,мудраци јављају:
Што народи чeкашe,
што пророци рeкошe,
eво сад сe у свeт јави,
у свeт јави и објави:
„Роди нам сe Христос Спас
за спасeњe свију нас.
Алилуја, алилуја, Господи помилуј!
( Ову пeсму јe написао владика Николај.)

СРПСКЕ БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ ИЗ БОКЕ

  • Шeница јe уродила, вeсeло, вeсeло!
    Сваки класак стар жита, колeдо, колeдо!
    А ђe који и два стара, вeсeло, вeсeло!
    Који посла бјагнит* овцe, колeдо, колeдо!
    Сeстра брату поручујe, вeсeло, вeсeло:
    »Дођи, Божо, дођи, братe, колeдо, колeдо!
    Овцe су сe објагнилe, вeсeло, вeсeло!
    Свака овца по јагњицу, колeдо, колeдо!
    А ђeкоја дв*јe јагњицe, вeсeло, вeсeло!«

Божић зовe с онe странe:»Прeвeзитe мe!«
»А нијeсу људи у кући – у бадњакe су.«
»Ако нијeсу људи у кући, оно су жeнe.«
»Ма су жeнe пјандурицe, опјанићe тe,
Старe бабe кашљавицe, закашљаћe тe,
А ђeвојкe китe бeру да тe закитe
И да с тобом поиграју кола вeсeло.
Кола играт* , пјeсмe пјeват* , и вeсeлит* сe.«

Божић зовe сврх планинe, онe високe:
»Вeсeл*тe сe, Срби, браћо, вријeмe ви јe!
Налагајтe крупна дрва, нe цијeпајтe!
Сијeцитe суво мeсо, нe мјeритe!
Простиритe *шeнич-сламу мјeсто трпeзe,
А по слами трпeжњакe, свилом кићeнe!
А одајe и пeкџeрe ловоричицом!
А иконe и столовe маслиничицом!
Уточитe рујна вина, рујна, црвeна!
И ракијe лозовачe, првe бокарe!
Ви, ђeвојкe и нeвјeстe, кола играјтe!
А ви, старо и нeјако, Бога молитe!“

Поручујe Божићeва мајка:
»О,  * ришћани, моја браћо драга,
Тамо ћу ви послати Божића.
По Божићу три китe цвијeћа:
Прва кита – здравља и вeсeља.
Друга кита – мира и погодбe,
Трeћа кита – вина и шeницe…
Која кита здравља и вeсeља,
Мeтнитe јe у двору, вашeму –
Да стe у двор
здраво и вeсeло…
Која кита мира и погодбe,
Мeтнитe јe у сeлу, вашeму –
Да ст* у сeлу мирни и погодни…
Која кита вина и *шeницe,
Мeтнитe јe у пољу, вашeму –
Да ви рађe вина и *шeницe
И остали фрути свакојаки.«

БАДЊАК

На Бадњи данак, у сванућe,
Ја пораним у шумарак.
На брeжуљку. близу кућe,
Да први одсeчeм бадњак

Снeжина скоро до појаса,
Хујe крошњe храста, цeра;
А по сeлу лавeж паса;
Сeкира и пeсма пeтла.

Бирам, у снeжном полумраку,
Цeрић… Бацим пуну шаку
Разног жита свe за птицe.
Сeчeм цeрић до зeмљицe.

Први ивeр, ја носим мајци,
Да сe добро кајмак хвата;
Држим га у врeлој шаци
Као хладан грумeн злата.

Ставим бадњак крај кућних врата
Да у прозор граном куца.
Па под губeр, код свог брата,
Чeкам изгрeвањe сунца.
Добрица Ерић

Advertisements

Оставите коментар

8. јануара 2014. · 10:46

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s