НЕЗАМЕНЉИВИ УЧИТЕЉ

жаркоаничић

Текст Душка Радовића у рубрици „ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ“ објављен у часопису „Учитељ“

Предметна настава укида учитеље, а учитељи су једини прави васпитачи. Оног тренутка када деца остају без свог учитеља, престаје васпитање, а почиње образовање.

Рано је већ у једанаестој години, у петом разреду, оставити децу без учитеља.

Када се одговорност за дете подели на десетак предметних наставника, укупан збир њихових одговорности је мањи од одговорности једног правог учитеља.

Учитељ је био домаћин, а предметни наставник постаје гост мале школске породице. И то је разумљиво: учитељи су стручњаци за децу, а предметни наставници свако за свој предмет.

Кад би могло бити оно што не може, било би лепо и значајно да прави, добри, проверени учитељи остају са својом децом до краја осмогодишњег школовања. Прве четири године као учитељи, друге четири године као разредне старешине. И то разредне старешине ослобођене наставе, са једним али најодговорнијим задатком – да брину о деци.

Тако…

View original post 189 more words

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Разно

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s