Архиве ознака: деца и екологија

Слике за наше драге маме

И ове године смо желели да за 8. март обрадујемо наше драге маме. Сваке године смо у недоумици шта им поклонити. Желимо да то буде нешто што смо направили лично и са пуно љубави, а да то буде и нешто што ће маме радо користити.  DSCN8875

Ове године сам случајно „налетела“ на диван прилог о сликању помоћу пене за бријање. Чим смо га, моји ученици и ја, заједно одгледали, били смо сигурни да смо пронашли прави поклон за наше маме.

Погледајте наша права уметничка дела

 

 

Advertisements

1 коментар

Објављено под 8. март, Занимљивости из моје учионице, Радни материјал за наставу, Разно

Рајац и наше прво планинарење

Током ове школске године, многи од нас су се први пут опробали као планинари. Наша „планинарска авантура“ била је на планини Рајац (део планине Сувобор), 6.6.2014. Пешачење од око 8 километара било је и лепо, али и напорно. Зато је наш успех, када смо коначно „освојили“ врх, био још већи.
Захваљујући планинарима из планинарског друштва „Победа“, „савладане“ су пешачке стазе, „освојен“ је врх, и научили смо основе оријентиринга.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Поздрав за Краља и Мргуда! Видимо се поново, па да заједнички освојимо још неки врх 🙂

Оставите коментар

Објављено под Занимљивости из моје учионице, Разно

Диван дан у ботаничкој башти „Јевремовац“

Пред крај маја, 28.5.2014. искористили смо један диван, сунчан дан и отишли у ботаничку башту Јевремовац. Одушевили смо се када смо схватили како дивно место постоји у нашем граду. Шетња ботаничком баштом била је као неко путовање кроз време. У једном тренутку уживали смо у хладу дрвета чијим лишћем су се хранили диносауруси, у следећем смо „пили чај“ и ужинали у Чајној кући храбрих самураја, а већ у следећем очарано посматрали биљке месождерке. На нашем путовању, свратили смо и у царство каубоја, али и уживали у мистичној лепоти локвања.

Уживајте и ви гледајући наше слике.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Научите:

Оставите коментар

Објављено под Занимљивости из моје учионице, Разно

Летње игре у дворишту

Летњи распуст је стигао. Сада су пред вама дани које треба искористи за што више игре. Пожељно је да што мање времена проводите за компјутером, гледајући телевизијски програм, филмове…

Ево неколико идеја како да сами, или са другарима,  направите нове играчке. После тога, заједно у двориште, у парк, на ливаду и уживајте.

Кликом на слику добићете детаљније упутство за рад.

Outdoor FLYING CANDY GAME

DIY Bowling

Cool DIY frisbee from paper plates

Следеће две идеје могу вам помоћи, да направите дивне сувенире и поклоне за другаре.

Pebbles in different colours

Painted Pebble IDEAS

За ово вам је потребно мало материјала и мало ветра. Добро расположење је загарантовано 🙂

Птице ће вам бити захвалне, а ви ћете имати о чему да причате када се вратите у школу:

За помоћ позовите баке. Уживаћете заједно. Верујем да ће вам се другарице радо придружити 😉

Ово је идеја како да се расхладите када стигну врели дани. Надам се да се родитељи неће љутити 😉

Оставите коментар

Објављено под Лето, Разно

Екологија

Заштита животне средине и профит

Рециклажом се обезбеђује смањена потрошња примарних сировина, односно сировог материјала из природе. Смањује се количина отпада која се одлаже на депонију „Винча“, а извлачењем секундарних сировина из отпада искоришћене материје се могу поново ставити у производњу што има пре свега за циљ заштиту то јест очување животне средине. Не треба изоставити ни економске ефекте који су веома присутни.

У систему заштите животне средине рециклажа заузима високо место. Препорука владама свих земаља, а посебно високо индустријских, је да се рециклажи мора посветити максимална пажња са трендом сталног унапређивања.
Познато је да се издвајањем секундарних сировина и рециклажом количине отпада могу свести на само 20 до 30 одстио од укупно насталог отпада. Ако знамо да се у свету стварају милиони и милиони тона отпада, јасно је колики су ефекти рециклаже у заштити животне средине и стварању профита.
Познато је да је рециклажа веома заступљена у развијеним земљама, што је регулисано посебним законским одредбама којима је уређено да инвеститори још у цену производа уграђују и део којим ће бити обезбеђено рециклирање.

Систем рециклирања је различито заступљен у земљама Европе и света. Тако примера ради данас се у Немачкој рециклира између 30 и 40 одсто, у Јапану између 80 и 90, док се у нашој земљи рециклира тек између шест и осам одсто укупног отпада.
Оно што посебно охрабрује је да и код нас овај поступак почиње све више да се развија. Прихватили су га пре свега органи управе, стручњаци, а што је најважније и привредници. Велики допринос развоју рециклаже код нас дају граћани, који су све више присутни у систему сакупљања секундарних сировина.
Оно што посебно желимо да истакнемо то је место и улога Јавних комуналних предузећа, која се баве сакупљањем и одношењем смећа у систему рециклаже.
Да је рециклажа профитабилна показује и то што је све више предузећа заинтересованих да се баве овом врстом бизниса. Али једно је сигурно, то је процес, који захтева озбиљност, поштовање прописа и опремљеност у смислу техничке и материјалне могућности. Зато будимо опрезни, јер рециклажа не представља увек и само профит.

ЈКП Градска чистоћа Београд

Оставите коментар

Објављено под Радни материјал за наставу, Разно

Овако смо ми обележили Дан планете Земље

Оставите коментар

Објављено под Занимљивости из моје учионице, Разно

22.4. Дан планете земље

Еколошки филм „Ozzy Ozone “

„Без ваздуха нема даха, а без даха нема ха ха“, Коцка, коцка, коцкица

„Дрво“, Коцка, коцка, коцкица

Планета земља

Буђење природе-инструментал

„Спасавамо планету земљу“

Како посадити дрво

Писмо индијанског поглавице племена Сијетла председнику САД Френклину Пирсу

Порука коју ћете прочитати настала је 1854 године када је амерички председник Франклин Пирс понудио индијанским племенима на истоку Америке, племенима поред мора,  да им се откупи земља на којој су живели. Већи део индијанске земље је већ био узурпиран од стране белих досељеника, и овог пута уместо силе, амерички председник је за неких 2.000.000 акри (око 8,100 км2) земље понудио 150.000 долара. На преговорима је био и племенски поглавица индијанског племена Suquamish-a , по имену Seattle (Сијетл по нашем изговору). Поглавица Сијетл је тада током преговора, на свом матерњем језику одговорио:

“…Како се може купити или продати небо или топлина земље? Тако нешто потпуно нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их можемо продати или купити? Сваки делић ове земље свет је моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и у животу мог народа…
Сокови у дрвећу прожети су у сећањима црвеног човека. Када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде, заборављају земљу, која им је дала живот. Наши мртви никада не забораве своју предивну земљу, јер је она мати црвеног човека. Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао – то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек – све то припада истој породици.

Кад велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу – он превише тражи од нас. Велики поглавица поручује да ће нам наћи место на којем ћемо лепо живети. Он ће нам бити отац – ми његова деца. Размотрићемо ту понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити лако. Ова нам је земља света. Ова блистава вода што тече, брзацима и рекама није само вода, то је и крв наших предака. Продамо ли вам земљу, морате знати да је ова вода света, морате рећи својој деци да је света, да сваки одраз у бистром језеру одражава догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде то је глас мога оца. Реке су наша браћа – утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате да знате и да учите своју децу да су реке наша и ваша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву бисте пружили брату. Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат – већ непријатељ. Када је покори, он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не пати због тога. Одузима земљу својој деци, и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди – остају заборављени. Према мајци-земљи и брату-небу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита! Његова ће похлепа уништити земљу, и за собом ће оставити пустош. Не знам. Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи.

То је можда зато што је црвени човек дивљи и што не разуме ствари. У градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице. Можда зато што смо дивљи – једноставно не схватам! Бука ми вређа уши. Шта вреди живот ако човек не може чути крик козорога или ноћну препирку жаба у бари? Ја сам црвени човек и не разумем много… Индијанац воли звук ветра када се поиграва површином мочваре. И мирис поветарца, освежен подневном кишом или боровином. Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо ужива исти ваздух – животиње, дрво и човек. Свима је тај ваздух потребан. Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, неосетљив је на смрад. Продамо ли вам земљу, морате знати да нам је ваздух драгоцен. Да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је мом деди дао први дах – прихватиће и његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на коме ће бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа. Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек ће морати да се понаша са животињама овог краја као према својој браћи! Дивљи сам и не разумем друкчији живот. Видео сам у преријама хиљаде бизона које је бели човек убио, пуцајући из ватреног коња који јури преријом. Дивљи сам и не разумем како гвоздени коњ из кога сукља дим може бити важнији од живог бизона, кога ми убијамо да бисмо преживели.

Шта је човек без животиња? Када би животиња нестало, човек би умро од велике усамљености. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и људе. Све је у свету повезано. Мораћете своју децу учити да им је под ногама пепео наших дедова. Да би поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете учити своју децу исто као што ми учимо нашу – да нам је земља мати. Што снађе земљу – снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу – пљује на себе самога. Земља не припада човеку – човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано. Није човек творац ткачнице живота, већ је само влакно у њој. Што учини са ткачницом – чини са собом. Чак ни бели човек, чији бог иступи и говори с њим као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину. Можда смо ипак браћа? Видећемо… Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове испрекидан жицама што говоре? Где су? Нема их више. Где је орао? Одлетео. Правом живљењу је крај.  Почиње борба за опстанак…”

1 коментар

Објављено под Радни материјал за наставу, Разно