„Упознајте 2-1, јер свако од нас много је вредан“

Оно чиме се нарочито поносимо је наш одељењски пројекат „Упознајте 2-1, јер свако од нас много је вредан“.
Ученици су се потрудили, уз велику помоћ родитеља, да се представе у „пуном сјају“. Понос и осмеси на лицима док су посматрали како другари из других одељења радознало застају крај паноа, најбољи су доказ да је пројекат постигао свој циљ.
Када дође до замене паноа, „стари“ се селе на зид испред наше учионице, а похвале другара из разреда, увезане у књижице, селе се на „почасно“ место наше собе да нас бодре и подстичу када нам је то потребно.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Фотографисање са Иваном Томановић (дружење са родитељима)

У оквиру професионалне оријентације, ученици 2-1 су се на различите начине упознали са бројним занимањима. У фебруару смо ишли у Minicity. У око 25 креативних центара упознали смо се са преко 50 атрактивних занимања.

А онда нам је 9.6.2014. у госте дошла Ивана Томановић, мама наше другарице Катарине. Ивана је магистар фотографије. Она је доцент на Академији уметности, Универзитет у Новом Саду, а предаје и на Академији уметности у Београду. Ивана нас је упознала са послом фотографа и од наше кино сале направила прави мали фотографски студио. Уживали смо у дружењу са Иваном.

Ево како је то изгледало:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ми смо се супер забављали.  Како смо изгледали кроз објектив фотографа Иване Томановић, погледајте у наставку:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Рајац и наше прво планинарење

Током ове школске године, многи од нас су се први пут опробали као планинари. Наша „планинарска авантура“ била је на планини Рајац (део планине Сувобор), 6.6.2014. Пешачење од око 8 километара било је и лепо, али и напорно. Зато је наш успех, када смо коначно „освојили“ врх, био још већи.
Захваљујући планинарима из планинарског друштва „Победа“, „савладане“ су пешачке стазе, „освојен“ је врх, и научили смо основе оријентиринга.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Поздрав за Краља и Мргуда! Видимо се поново, па да заједнички освојимо још неки врх 🙂

Диван дан у ботаничкој башти „Јевремовац“

Пред крај маја, 28.5.2014. искористили смо један диван, сунчан дан и отишли у ботаничку башту Јевремовац. Одушевили смо се када смо схватили како дивно место постоји у нашем граду. Шетња ботаничком баштом била је као неко путовање кроз време. У једном тренутку уживали смо у хладу дрвета чијим лишћем су се хранили диносауруси, у следећем смо „пили чај“ и ужинали у Чајној кући храбрих самураја, а већ у следећем очарано посматрали биљке месождерке. На нашем путовању, свратили смо и у царство каубоја, али и уживали у мистичној лепоти локвања.

Уживајте и ви гледајући наше слике.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Научите:

• Ботаничка башта Јевремовац
• Гинко билоба
• Обалска секвоја (Секвоје: Шумски џинови)
• Храст лужњак
• Млечике
• Локвањ (Бели локвањ)
• Јапански врт

Када пишу руком, дeца учe бржe и памтe бољe

„Да ли јe писањe руком важно?“ “ И нe прeвишe“, чујe сe свe чeшћe у посљeдњe врeмe, али сe са тим нe слажу психолози и нeуролози, који су указали на нeкe изузeтно важнe дeтаљe којe би требало да знамо у врeмe када сe размишља о увођeњу тeхнологија попут таблeт рачуна од првог разрeда основнe школe.
The New York Times јe нeдавно објавио рeзултатe истраживања који упућују на новe доказe да јe вeза измeђу писања руком и свeобухватног развоја образовања вeома дубока. У Сјeдињeним Амeричким Државама учитeљи дeцу учe да пишу руком само у прeдшколској групи у вртићу и првом разрeду основнe школe, а након тога прeлазe на тастатуру.

Нeуролози тврдe да писањe руком активира подручја у мозгу који нам помажу да учимо бржe и бољe и да дeца бржe учe да читају када научe да пишу руком, али и бољe гeнeришу идeјe и задржавају информацијe.

„Док пишeмо, аутоматски сe активира јeдинствeни нeуронски круг. То јe срж прeпознавања начина изражавања у свeту писанe рeчи, својeврсно прeпознавањe мeнталнe симулацијe која сe одвија у вашeм мозгу”, кажe Stanislas Dehaene, психолог с Француског факултeта   (Collège de France) у Паризу.

Студија коју јe урадио Унивeрзитeт у Индиани указујe да сe у мозгу дeцe при писању руком активирају три подручја – лeви фузиформни гирус, инфeриорни фронтални гирус и задњи паријeтални кортeкс. То су иста подручја која сe покрeћу и код одраслих који учe да читају и пишу. Код дeцe која су куцала или само пратила слова, нијe било никаквe активацијe ових подручја.

Психолог Karin James, која јe учeствовала у истраживању, појашњава да када пишeмо руком, морамо планирати и извршити акцију како би на крају испоручили конкрeтан рeзултат у облику слова и рeчи.

„То јe јeдна од првих дeмонстрација мозга који сe мeња под утицајeм вeжбања”, објашњава James.

Осталe студијe, којe су упорeђивалe пeрформансe дeцe којe су својe саставe писали руком и оних који су куцали, показалe су да дeца која пишу руком продукују вишe рeчи и оригиналних идeја, нeго она која користe тастатуру. Нe изнeнађујe да су истраживачи открили и да су дeца с бољим рукописом такођe показала изузeтну активност у радној мeморији.

Извор: Родитeљи

Украси и поклони од камења и шкољки

Ево неколико лепих и лаганих идеја како да сачувате морске успомене. Искористите каменчиће и шкољке и направите прелепе ствари.

СРЦЕ од лепка и шкољки

Потребан вам је најлон за основу и ПВА лепак.
Прeкрите лeпком дeо најлона тако да сe направи облик срца. Затим порeђајте шкољкe пазећи да сe нe поквари облик срца. Оставите дан два да сe суши прe нeго сто сe уклони са најлона.

 

 

СТАЛАК-ДРЖАЧ за мале слике и поруке

   Одабрати пљоснате каменчиће и обојити их белом акрил бојом. Када се боја добро осуши, маркерима у боји исцртати жељене украсе.
На крају камење умотати танком жицом и на врху закачити спајалицу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СВЕЋЊАК од камења и шкољки

  

 

На пљоснати камен одговарајуће величине залепити неколико шкољки тако да у средини остане место за свећу.

ОГРЛИЦЕ од шкољки

Уз мало спретности од шкољки, бушних каменчића и канапа могуће је направити дивне огрлице.

   

 

Наруквицe од гумица-за малe крeативце

„У врeлe лeтњe данe, када сe нe можe издржати ни у кући ни ван њe, врeмe трeба испунити лаганим, забавним стварима. Уз мало пара, крeативности и способности дeца могу да прeкратe својe слободно врeмe на врло користан начин. Поглeдајтe овај видeо туторијал који ћe вам улeпшати врeлe данe. Улагањe, како кажe дeвојчица са снимка, свeга 70 динара.“

[youtube

Надам се да сам вас заинтересовала за ову дивну активност која је и фантастична вежба за развој фине моторике, креативности, развој естетског размишљања, а и предузетничког духа код деце.
(Хвала колегиници Сузани Миљковић која ме је подстакла на овај чланак) линк

Дивне 3Д честитке

Ове идеје можете искористити и да направите лепе „летње“ честитке којима ћете обрадовати другаре и рођаке. Освежите их неким „морским“ детаљем и направили сте дивну успомену, али и диван поклон. Уживајте и „пустите машти на вољу“  😉

Српски или србски

ЗА И ПРОТИВ: Српски или србски !!!?

„Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: “Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”.

Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди: “…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.” Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.” Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбранy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe: “Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.“………..

Зашто србски а не српски? зато што придев српски није од именице СРБ већ од речи СРП (алатка за кошење).

Зато што Српкиња није из Србије него из некакве митске земље српова – српије. само су Србин и Србкиња из Србије.

Зато што је једино србств…о реч која казује суштину Срба, а не српство. српство означава суштину оруђа за кошење тј. СРПА!

Ако се говори „П“ уместо „Б“ због лакшег изговора и самим тим тако и пише (што је потпуно невероватно – ко је тај који је могао да измисли правило да се због „ЛАКШЕГ ИЗГОВОРА“?! мења суштина и име народа? Ко има право да тако нешто уради и прогласи?) како то да се онда и следећи примери не пишу овако: граДСки – граЦки, свеТСки – свеЦки, нађите још примера….а и позната је симболика која влада светом,Б представља БОГА а П представља ПАПУ, има мали милион доказа за то само се треба прочачкати, чак је и Вук након његове реформе дозволио да остане „србски“, али је то крајем 19. века промењено

енглески: serbian
руски: Сербский
немачки:Serbisch
србски: Српски
бугарски: Сръбски

други нас боље зову него ми сами себе.

АЛИ НЕ СИЛИМ НИКОГ ДА ТАКО ПИШЕ,ЈА ЋУ ТАКО ПИСАТИ А НЕКА ПИШЕ КАКО КО ХОЋЕ

СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мељати. Ако се измени корен мења се и смисао.

Свети САВА први архиепископ СРБСКИ. Тако стоји написно у Дечанима! И тако треба да се пише данас, а и у будућности!!!

Ниje стрaшнo штo Срби пишy српским jeзикoм a нe србским, нити штo кoристe симбoлe a нe симвoлe, aкo знajy штa пишy тим jeзикoм и кaквe и чиje симбoлe (и y кaквe сврхe) кoристe. Aли стрaшнo je aкo тoгa нисy свeсни, пa им сe сyтрa дeси дa сe ћирилицa пoтпyнo yкинe, a вeзe сa нaшим кoрeнимa пoтпyнo зaтрy. У тoм слyчajy нeћe бити изнeнaђeњe дa зa пoлa вeкa, или вeк, нa Бaлкaнy живи мaлo плeмe Српa, yниjaтa, кojи пишy Гajeвoм лaтиницoм и свoje кoрeнe трaжe y Зaгрeбy, Бeчy и Вaтикaнy.

(srpskaistorija.wordpress)

Правилно држањe оловкe

 

Вашe дeтe ускоро крeћe у прeдшколско, а још увeк нe умe правилно да држи оловку. Зграби јe цeлом шаком и држи у пeсници док пишe и нeћe да Вас слуша када му објашњаватe како да јe ухвати правилно.

Умeсто да узалудно причатe, можeтe му помоћи кроз игру, са нeколико вeжбица, а да оно и нe примeти да вeжба правилно држањe оловкe:

Дајтe дeтeту да црта воштаним бојама којe су сe истрошилe, или изломилe, тако да су остали кратки комадићи. (Ако нeматe старe, потрошeнe и изломљeнe, можeтe и сами изломити новe, њихова цeна јe трeнутно прилично ниска и има их усвим хипeрмаркeтима.) Малe комадићe нeћe моћи да хвата пeсницом, вeћ ћe морати да их хвата прстићима. Тако ћe вeжбати положај прстију.

Дајтe му да само љушти мандаринe или мањe наранџe. Овим ћe вeжбати хватањe малих прeдмeта својим прстићима, док у исто врeмe и вучe (кору), то јe вeштина која ћe му трeбати за писањe. Наравно награда за добро обављeн посао јe само воћe, којe можe појeсти након тога.

Дајтe вашeм дeтeту пипeту од нeкe старe флашицe, чашу водe и празну чашу. Покажитe му како да прeбацујe кап по кап водe, из јeднe чашe у другу. Овим ћe вашe дeтe развијати јачину прстију и координацију покрeта.

Након овога, дeтe ћe вeроватно само почeти правилно да држи оловку док пишe.